Imam jednu traumu iz detinjstva

Naime, bio sam u osnovnoj školi treći ili četvrti razred, popodnevna smena, sunčan dan i ptičice cvrkutale.
Pošto sam uradio sav domaći kao odličan djak ja sam sve nogicama u dupe otrčao u školu po nova znanja
Kad ono – ja prvi stigao, prazno odeljenje a baš na mojoj klupi ovoliki štos papira A4 formata

Pošto sam crtao stripove i učio drugare da čitaju na časovima ja uzmem odmah pola i stavim u torbu.
A drugu polovinu podelim kako je ko ulazio.
SVI SU UZIMALI

E ali sutradan…

Udje učiteljica i pita jel video neko nekakav papir juče?
Svi ćute

Ja ustanem i kažem da sam ja uzeo pola a da sam drugu polovinu podelio.
Tog momenta ta učiteljica počne da urla na mene kako sam ja ovo kako sam ja ono
i ja počnem da plačem jer su u tim godinama detetu jedini mediokriteti roditelji i učiteljica
a ništa loše nisam radio i još sam izašao iz odeljenja rekavši joj da su ostali ćutali kukavički a da je taj papir jeftin pa ako nema para kupiću joj od džeparca.

To je bio jak emotivni udarac na mene i sva ta nepedagoška majmunijada pred vršnjacima.
Od tog momenta mišljenje učiteljice nisam uvažavao 100%
Od tog momenta sam sa nadredjenim – mrš u k a sa kolegama na oprezu
Tako je bilo u vojsci tako je bilo u svakoj firmi
To znaju i ovi sa Krstarice
Jedino se ja nisam čepio Ivanu na moderatorskom delu koji korisnici ne vide
Ali ovi što su se čepili avanzovali iako rodjeno dupe ne umeju da uvate rodjenim rukama iz tri pokušaja
a evo mene sa par rezervnih nickova
Evo sad da znate da je sve to bilo zbog papira učiteljice iz prethodne smene koja ga je zaboravila a trebala da ima kontrolni
a ja nisam znao čije je…