Da li smatrate za sebe da ste sebicni ili jednostavno realni?
S druge strane, sta je zapravo sebicnost, kako se ponasa sebicna osoba i da li postoji definitivna definicija sebicnosti, ili pojam sebicnosti zavisi od pojedinca do pojedinca?
Da li je sebicnost raditi nesto jer to neka drustvena pravila nalazu, ili raditi nesto zarad stizanja do nekog cilja, banalan primer, odlazak kod nekog na slavu, jer te je ta osoba pozvala, ili jednostavno odlazak da bi odrzao kontakt sa tom osobom, eventualno nekada trazio neku uslugu.
Da li bi bilo sebino reci u takvoj situaciji, ne, nije mi do druzenja, slavlja i sl. umoran sam, boli me glava, necu doci?

Napominjem da tema nema veze sa ovim primerima, vec sa samom osobinom sebicnosti i ponasajnem sebicinih ljudi.