Uzmimo da neko dete, pred ulazak u pubertet i kasnije tokom puberteta, mora da radi kako bi izdržavalo porodicu ili ima neki zdravstveni problem/hendikep koji ga onemogućava da normalno oseti i proživi pubertet i sve posledice i logične promene koje on sa sobom donosi. Kakve posledice na ličnost ovo može da ostavi? Koliko odsustvo normalnog pubertetskog iskustva kasnije oblikuje individuu – i u šta je tačno pretvara? Ako uzmemo da su odlike normalnog puberteta što veća socijalizacija sa vršnjacima, formiranje zasebnog identiteta, osamostaljivanje od roditelja u psihičkom smislu i pobuna protiv roditeljskog autoriteta, otkrivanje novih stvari, istraživanje i eksperimentisanje, bezbrižan provod i zabava – šta se dešava kada neko sve to propusti, preskoči i ne doživi kada bi trebalo i u meri u kojoj bi trebalo?

Kakva osoba nastaje kada izraste iz takve jedne situacije?