Danas sam permanentno obrisao sve fejsbuk profile koje sam posedovao… dakle, ne deaktivirao, nego baš obrisao. Osećam se… pa, čudno. Pored onog ličnog profila obrisao sam i nekih desetak sa kojih sam špijunirao raznorazne ljude (izmedju ostalih i jednu devojku). Osećam se, kao što rekoh, čudno ali i rasterećeno i evo, već prvi dan je prošao bez mojih standardnih opsesivno-stalkerskih aktivnosti. Pre toga sam blokirao neke meni važne ljude, izmedju ostalih i jednog tipa sa kojim sam već šest godina održavao manje-više redovne onlajn kontakte.

Sada mi samo nije jasno otkud taj i takav osećaj (rasterećenosti, olakšanja), i zašto se čovek uopšte toliko veže za nešto što nije realan život. Zašto nam je uopšte potreban fejsbuk? I da li ste i vi razmišljali da se ratosiljate bede i otkačite ovaj čudni sajt, ili je kod vas to ipak umerenije i normalnije? Zašto je fejsbuk postao toliko značajan za ljude?