Uvek sam imao veliki animozitet prema bogatijima ili čak samo imućnijima od sebe. Recimo medju ljudima koje znam pa i u svojoj široj porodici nikad nisam podnosio one koji imaju dosta, stalnu putuju, letuju, uživaju, imaju sve što ja nemam. Svestan sam ja da bih to mogao sam da stvorim kroz borbu i mučenje za nekih deset, petnaest godina, ali šta je poenta toga? Fora je da imaš pare kad si mlad i vitalan, ne kad imaš trideset i pet, četrdeset godina, familiju i decu tinejdžere. Tad taj novac po meni ne znači ništa. Kakav je vaš stav po ovom pitanju?