Razna su istraživanja vezana za dnk. Bilo je pokušaja da se pokaže da svaka nacija ima svoju dnk.
Recimo čak da je to tačno.
Takođe se često čuje: ja sam rođeni Beograđanin (Novosađanin, Nišlija, …) što obično izjavljuje neko ko tome pridaje veliki značaj.
Često se naglašava i poreklo, ko zna koliko generacija unazad.

Poznajem čoveka koji već dugo živi u Srbiji ali je stranac. Vihor života ga je bacio ovamo. I danas se, čim progovori, čuje strani prizvuk. Nikada nije bio neka zverka ili mafijaš. Jedva da je pismen i živi od svog fizičkog rada.
Zašto ga izdvajam?
Neopisivo je vredan! Kada se prihvati posla radi ga više nego savesno. Iako nadničar, poslodavci se otimaju da baš on radi kod njih jer znaju da njegov posao vredi i više nego što mu plaćaju.
Sasvim je sigurno da nema srpsku dnk, da nije rođen ni u Beogradu ni u bilo kom većem mestu, pa čak ni u Srbiji.
I pored svega toga, smatram da je Srbiji svojim savesnim radom doprineo više nego svi zajedno koji spavaju do podne, vise po kafićima i žive trošeći babinu penziju.

Prema tome, šta uopšte znači biti čistokrvni Srbin (sa dokazanom dnk – ako je to moguće), biti rođen u velikom gradu i imati dugo porodično stablo ako nema rezultata nekog rada?
Pomenuti čovek sve to nema, nije ni naučnik, ali je pošten i radan. Zato, i bez svega pominjanog, uživa moje duboko poštovanje!

Oni koji žele da me zadive sa dnk, mestom rođenja ili porodičnim stablom, samo gube vreme!