Moderno poslovanje uz kršenje zakona

Dobih neku reklamnu ponudu za nekakav kurs menadžment, naravno treba da se plati.
Ne budem ja lenj pa pročitam „profesije“ za koje te kao obučavaju ako platiš.
I ne mogu da verujem šta čitam jer poredim veštine sa jednim vremenom od ranije.
Obrišem reklamnu ponudu iz mailbox-a ali ne mogu iz glave.

Šetam tako gradom, razmišljam, užurbani seljaci se guru tesna nekima i široka ulica, razmišljam, prelazim pešačke, razmišljam, prolazim prolaze, razmišljam, preskačem šine, razmišljam…

Znači najvažnije je da brineš o stajlingu odnosno šta oči vide a što je rdja nema veze.
Kad se obučeš lepo i namirišeš onda ti je to to i dalje nema.
E to se uči na ovim kursevima kako god se zvala tobožnja funkcija
Zapravo i ovo sa stajlingo i ovo sa obukom sve nudi samo isključuje jednu stvar – SVEST
Oblačenje je uniformisano a poslovanje šablonsko – ZDRAVE LOGIKE NEMA

Evo daću vam primer zamišljenog trgovinskog lanca „X“

Kompanija „X“ posluje po najvišim svetskim standardima odnosno to je taj njihov plaćeni kurs.
A sad da vidimo kako se gubi životni standard sa tim kurs standardom i zašto firma propada.

Kompanija „X“ logično, treba radnu snagu pošto nije red da kurs menadžeri prljaju svoja mirišljava odelca.
A i rukice da ne povrede, ništa teže od papira rek’o čika doktor.

I onda oni izračunaju u njihova 4 zida šta bi se njima nejlepše isplatilo u poslovanju
što spada u MONOPOL jer odredjuješ šta tebi odgovara ne uvažavajući zakone tržišta.
I reše da sprovedu taj monopol jer je država u kojoj rade nezainteresovana za funkcionisanje.
Dakle – imamo drešene ruke da radimo šta hoćemo samo da ne naidje neko ko ima SVEST.

Kompanija „X“ je napravila model da zapošljava ljude samo ako im trebaju ne poštujući delatnost kojom se bave.
Trgovina je nepredvidiva kategorija i prihodi variraju iako generalno može da se vadi prosek.
Nezainteresovani za one koji im prihod prave a vodeći se svojim kurs logikama ubrzo dolazi do – NELOGIČNOSTI.

Čim skoči promet, minimum radnika ne može ni fizički ni psihički da izdrži zahteve posla jer ih nedovoljno.
Tada se primenuje angažovanje dodatne radne snage na lukav način „probni rad“
To donekle ima smisla jer ima i nestručnog sveta koji bi svojim postupcima narušaio proces
Ali šta ako to postane praksa da se u ime „probnog rada“ izvrdava zakon odnosno uzimaju samo kad skoči promet
a pošalju kući kad se promet vrati na prosečan bez ikakvih obaveza prema angažovanoj radnoj snazi?

Onda tu nešto debelo nije u redu.
Dodajmo da je država tiho i neprimetno uvela mogućnost isplate prihoda na ruke.
Znači ne da nije debelo u redu nego se svesno forsira.

Monopolistički odnos i rad na crno su kancer zdrave ekonomije.
Mejutim inspekcija rada i privredni sud se neće baviti firmama iza kojih stoje stranke.
Nalaziće milion i jedan razlog da vas odbiju iako ukazujete na svoja prava sa očiglednim kršenje zakona koje vodi do uništavanje države.
Bitnije njima njihovo radno mesto i ako mogu malo da lacnu od prekršioca nego država.
Kompanija „X“ ali i „Y“ i „Z“ rado će napuniti pvc kese inspektoru sa salamom i kobasicom sa dva jajeta pored radi zataškavanja.
Hoćemo li da analiziramo zašto ovaj pljačkaški model ne može da funkcioniše
odnosno da dugoročno vodi u siguran bankrot?

Ovo nisu nikakvi kursevi za sticanje poslovnih veština već obuka HITMAN ekonomske štetočine.

https://forum.krstarica.com/showthread.php/800239-Kursevi-za-ekonomskog-ubicu

Da li je sad jasnije zašto ovaj model poslovanja krši još jedan zakon – pravo na bolovanje?