Прича ми комшија како је од газде затражио неку минималну аконтацију ( 5.000 динара !)
и како га је овај одбио са образложењем да нема обичај да даје унапред паре !

Што се чобановања тиче
моје мишљење је да треба бити непопустљив и непоколебљив у одлукама када радиш са животињама.
Нема попуштања !

Али када су у питању људи ?
Хоћеш да будеш газда ?!

Па свакако да ако ти се човек жали да нема за лекове и сл.
( да не причам да је већ одрадио ту аконтацију )
треба да му даш ту цркавицу.

Размишљају ли газда-чобани да ће и њима можда нешто затребати ?
Докле ће да се теше са ставом
“ Знам ја једном кад сам пустио стадо да само бира пашњак ..!“