Двоје деце, разлика небо земља.Синчић амбиверт-екстроверт, ћеркица интроверт.Са дечаком смо прошли разне фазе био је немиран као беба, па хистеричан, чак је у једном периоду био и стидљив и разне бубице, у свим фазама једино што никако није прихватао да буде сам, увек и обавезно мора неко с њим и око њега и обожава друштво, што више то боље.
Девојчица супротна прича, од рођења мирна, више воли да буде сама, него у друштву. и некако превише осетљива.
Прихватамо их такве какви су и трудимо се да их усмеравамо, да их не спутавамо, да буду оно што и јесу, да буду своји.Мада опет се морају се поставити нека правила, муж је у фазону пусти их сад још су мали.

Питам се како балансирати а да се не погреши негде.Плаши ме много тога, највише то да ће ми замерати нешто једног дана.

Мене су родитељи много контролисали, не бих да понављам њихов модел али често поступам исто као и они.

Мој ћале се сад не петља много, али зато кева не одустају покушава и меша се у неке ствари, нарочито око васпитања деце, само зврнда, звоца нешто, понекад ме излуди и направи проблем.Да додам мада није толико битно, они су у Америци, ми у Србији.

Имам много недоумица, како се поставити у разним ситуацијама Каква су ваша искуства у чему сте грешили са децом да сте у прилици шта би исправили, урадили другачије ? Копирате ли родитеље?Какав однос имате са мајком, какав однос имате са ћеркицама, какав са синовима?