Verujte ne pisem da se zalim trazim savet, razumevanje i slicno…cisto eto da procitate sta sve ima kad mislis da si sve doziveo i nista ne moze da te iznenadi…zaposlih se pre 6 meseci U firmi koju sanjam oduvek…divan kollektiv, dobra Plata, radno vreme puno…osiguranje i sve sto ide sredjeno i presrecna Samo sto nisam letela…oni zadovoljni probnim radom, kazu sjajna si vredjanje, i sve Po redu…suvise lepo da bi trajalo…od jeseni cekao me dosta veliki posao U timu da dosta starijom i iskusnijom koleginicom koja je isprva bila sasvim OK osoba, da bismo iznenada dosle U sukob jer sam primetila da je neuroticna i sve zeli da je perfektno. Firmi odgovara da ona radi puno iako je vec preko 60 god, ona se U sve razume, sva je aktivna i U drustvu koje je rekla bih ceni her su ti susreti nevezani za neki zajednicki Rad, cisto druzenje…U Mom slucaju pocela je da kontrolise moj Rad, da se mesa U posao Pa Sam joj skrenula paznju, potom prosla kod sefica racunajuci da ce ona da nas nekako navede na Kompromis jer nisam htela da produbljujem sukob…na moje iznenadjenje koleginica je kategoricki izjavila da na jesen nece ni pod razno da Radi sa mnom i dovela kokektiv U situaciju da ne moze da nadje resenja, bar oni tako kazu…stalno tvrde da im je zao da traze resenje i Dali su Mi do znanja da ako ga nema moram da prekinem radni odnos…navodno ce za nekoliko dana da ne obaveste…sok je bio neopisiv…tesko Mi i da pisem o tome…Ali danas sam se pomirila da sudbinom…citam ugovor gde pise da otkaz mogu da Mi daju samo zadnji dan U mesecu…to je tacno dan koji su rekli da cekam i nadam se mozda cudu…Ali se ne nadam…zao Mi je ne mogu Jos da verujem…sta me snadje…eto sedim tako osetih potrebu da pisem o onom Sto boli…nepravdi… I na kraju setih se jednog citata nekog pisca…“kad te na poslu tapsu Po ledjima prijateljski, to nije zato Sto te vole, vec ispituju koliko si mekan, da bi mogli zivog da te pojedu za dorucak.“…velika istina…