Bitcoin i druge kriptovalute, kako cela stvar funkcioniše i čemu to služi

Bitcoin je jedan od onih fenomena za koje su svi čuli, ali retko ko je u stanju da objasni njihovu suštinu i finije detalje. Svi znaju da je to digitalni novac, koji postaje sve popularniji napolju, ali malo kome je jasno kako se on novac zarađuje, ko ga isplaćuje i kako se troši.

Bitcon je kriptovaluta (cryptocurrency) koju je 2009. pokrenula osoba ili grupa ljudi pod pseudonimom Satoshi Nakamoto.

Momak, devojka ili momci odlučili su da ostanu anonimni, iz potpuno razumljivih razloga. Ova kriptovaluta nije bazirana na zlatnoj podlozi, nema zemlju porekla i iza nje ne stoji nijedna država niti bankarska organizacija.

Bitcoin je kompletno digitalan, a nastaje u procesu koji se zove „rudarenje“ (mining), što se izvodi na standardnim računarima ili specijalizovanom hardveru uz poštovanje striktnih pravila, što obezbeđuju automatski kriptografski sistemi i Bitcoin zajednica. Ti računari i specijalizovani hardver rešavaju kompleksnu seriju matematičkih algoritama, a od brzine njihovog rešavanja, to jest akumulirane snage računarskog sistema koju određena individua poseduje – zavise brzina i efikasnost njegovog rudarenja. Rudarenje je, inače, automatski proces koji računar obavlja kontinualno, poželjno 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Suprotno uvreženom mišljenju, algoritmi koji se računaju pri rudarenju nemaju nikakve veze s astronomijom, farmaceutskom ili odbrambenom industrijom. Dakle, niko sa strane ne plaća za rezultate tih jednačina. Bitcoin može rudariti svako, bez obzira na zemlju ili državljanstvo, a ljudi koji ozbiljno shvataju rudarenje imaju prave male farme računara, koje su postavljene u dobro ventilirane sobe, gde „kopaju“ Bitcoine bez prestanka.

Sad se vi pitate „kako iz ničega može postati nešto?“, to jest kako iz kalkulacija koje ničemu ne služe može nastati novac? Za detaljan odgovor na ovo pitanje morate imati predznanje iz političke ekonomije, ali – pojednostavljeno rečeno – ni papirni novac ne vredi ništa sam po sebi, već mu vrednost nastaje na tržištu, to jest percepciji ljudi da on nešto vredi. Broj Bitcoina je ograničen, njihovo „pojavljivanje“ iz „ničega“ nastaje u predvidljivom ritmu, što sprečava inflaciju, a to je pak osnovni preduslov za poverenje brokera i trgovaca koji priznaju Bitcoin.

Prednosti i mane Bitcoina

Bitcoin ima nekoliko velikih prednosti u poređenju s tradicionalnim valutama. Prvo, onlajn Bitcoin transakcije ne zahtevaju posrednika, to jest moguće ih je obaviti bez banke, što ih čini primamljivijim za trgovce zbog niže cene robe i usluga (nema bankarske provizije). Drugo, Bitcoin transakcije su anonimne, što osim Amerikanaca, koji kupuju drogu i oružje onlajn, znaju da cene i pasionirani ljubitelji privatnosti, kao i onlajn prodavci koji ne žele da im sve prolazi kroz knjige.

Mane Bitcoina usko su povezane s prednostima. Zbog toga što kontrolni organ (banka) ne postoji (samim tim nema ni loga transakcije), povraćaj novca u slučaju da prodavac ne isporuči plaćenu robu i usluge ne može biti zakonski regulisan. Prosto rečeno, ako nekom platite u Bitcoinima, a taj neko vas zezne, možete se slikati. Prema nekim statistikama, oko 45% Bitcoin transakcija u poslednjih nekoliko godina završilo se takvom prevarom. Upravo zato postoje onlajn menjačnice, gde za odgovarajući procenat možete konvertovati Bitcoin u standardne valute.

Rudarenje

Šta vam je potrebno za Bitcoin rudarenje? Jedan ili više računara s jakim grafičkim karticama, poželjno AMD Radeonima (280X daje dobar balans potrošnje i performansi) ili specijalizovani uređaj koji je od nule projektovan da maksimalno efikasno rešava Bitcoin algoritam. I to je to! Uključite spravice, podesite klijent za rudarenje i lokaciju digitalnog novčanika – i zabava može početi. Zapravo, ne zabava, već zamorno gledanje u ekran i slušanje kulera na grafičkoj, koji zavijaju kao gladni vuci u januaru.

Specijalizovani hardver za rudarenje u Srbiji nije lako nabaviti, tako da se naši rudari-amateri u najvećem broju slučajeva odlučuju za nabavku klasične PC konfiguracije s karticama AMD Radeon. Zašto s Radeonom, a ne s Nvidiom – pitate se vi. Zato što se Bitcoin algoritam, iz nekog razloga, mnogo brže izvršava na AMD nego na Nvidia hardveru. Postoji softver za rudarenje koji je optimizovan za Nvidie, ali čak ni to ne pomaža da se Nvidia karte po efikasnosti rešavanja Bitcoin algoritma uporede s Radeonima. Na primer, jedna Nvdia Titan ima performanse koje su triput manje od duplo jeftinijeg Radeona 290, što ih čini pet do šest puta neefikasnijim rešenjem.

Da li se rudarenje isplati, s obzirom da svi pričaju o tome i da sve više ljudi kreće da kupuje opremu? Po trenutnoj vrednosti Bitcoina, investicija od 10.000 evra u opremu vratila bi se za sedam ili osam meseci, a sve preko toga bio bi čist šnjur. Naravno, zbog samog karaktera ove valute, mogući su drastični padovi i drastična skakanja, tako da nije isključeno da bi novi investitor pukao kao tikva, ali i zaradio duplo. Poremećaji na tržištu, poput nedavnog bankrotstva menjačnice Mt.Gox Bitcoin u Tokiju, negativno utiču na poverenje koje ljudi imaju u Bitcoin i druge kriptovalute, a tu je zakonska regulativa po kojoj neke zemlje, poput Kine i Rusije, pokušavaju da ograniče ili zabrane (Rusija) kupovinu i prodaju robe i usluga za kriptovalute. Onaj ko može uspešno prognozirati rasplet situacije i budućnost kriptovaluta – to sigurno neće deliti s čobanima, već će tiho trgovati na berzi i gladiti bradu dok bude brojao profit.

Alternative Bitcoinu

Bitcoin nije jedina kriptovaluta u opticaju. Aktivnih i manje aktivnih valuta ovog tipa ima preko 100, tako da je u smislenu analizu tržišta potrebno uložiti zaista mnogo vremena. Čitanje specijalizovanih foruma, praćenje stanja pada i rasta specifičnih valuta u odnosu na dolar u određenom periodu i savetovanje s nekim ko ima iskustva u rudarenju i ditribuciji kriptovaluta – sve je to apsolutno neophodno ako mislite da uradite nešto na ovom polju. Najpopularnija zamena za Bitcoin jeste Litecoin, koji je postao popularan zato što je dostigao onaj „sweetspot“ broja ljudi koji ga rudare, te tako postao relevantan za menjačnice, ali istovremeno isplativ za samostalno rudarenje. Litecoin možete samostalno i efikasno rudariti na jednom ili nekoliko računara, što za Bitcoin, zbog broja majnera, već odavno nije vijabilno rešenje. Prosto rečeno, ako je broj novčića fiksan, a sve više ljudi ih rudari, pojedinačnom korisniku trebaće više vremena ili više procesorske snage (popularno zvane megahešovi) da iskopa određen iznos.

Da li neko od Vas kopa digitalno zlato?

Da vidim da li ima „leba bez motike“ ??